Vitamin D je poslednjih godina postao jedna od najčešće pominjanih tema kada je reč o zdravlju. O njemu se govori u medijima, na društvenim mrežama i u ordinacijama, uz isticanje da je važan za imunitet, energiju, raspoloženje, pa čak i prevenciju različitih bolesti. Zbog toga nije neobično što se mnogi pitaju da li i oni treba da uzimaju vitamin D.
Ako se već neko vreme osećate umorno, imate manje energije nego ranije ili ste često bolesni, verovatno ste se zapitali da li je uzrok upravo nedostatak ovog vitamina. To jeste jedna od mogućnosti, ali nije jedina. Zato je pre nego što se donesu bilo kakvi zaključci, važno razumeti kakvu ulogu vitamin D ima u organizmu i kada zaista postoji razlog za sumnju na njegov nedostatak.
Uloga, izvori i simptomi nedostatka
Iako ga nazivamo vitaminom, vitamin D se po načinu delovanja razlikuje od većine drugih. Nakon što nastane u koži pod uticajem UVB zraka iz sunčeve svetlosti ili se unese hranom i suplementima, prolazi kroz proces aktivacije u organizmu. Njegov aktivni oblik deluje preko receptora koji se nalaze u brojnim tkivima, zbog čega učestvuje u regulaciji različitih fizioloških procesa.
Vitamin D doprinosi normalnoj apsorpciji i iskorišćavanju kalcijuma i fosfora, održavanju normalnih kostiju i zuba, kao i normalnoj funkciji mišića i imunskog sistema. Pored ovih dobro potvrđenih uloga, naučnici proučavaju i njegov mogući značaj u drugim oblastima zdravlja, poput prevencije pojedinih hroničnih bolesti, očuvanja mentalnog zdravlja i smanjenja rizika od infekcija.
Organizam sintetiše vitamin D u koži pod uticajem UVB zraka iz sunčeve svetlosti. Manje količine nalaze se u pojedinim namirnicama, poput ribe (losos, haringa, skuša, sardina…), žumanca i obogaćenih prehrambenih proizvoda, dok se po potrebi može unositi i u obliku suplemenata.
Količina vitamina D koju organizam može da sintetiše razlikuje se od osobe do osobe. Na nju utiču godišnje doba, geografsko područje u kojem živimo, vreme provedeno na suncu, životna dob. Tokom jeseni i zime organizam obično stvara manje vitamina D, a osim toga, s godinama koža postaje manje efikasna u njegovoj sintezi, pa starije osobe pod istim uslovima izlaganja suncu proizvode manje vitamina D nego mlađe.
Nedostatak vitamina D često ne izaziva jasne i prepoznatljive simptome, naročito u početnim fazama. Kada se tegobe jave, one mogu uključivati:
- osećaj umora ili manjka energije,
- slabost mišića,
- bolove u kostima ili mišićima,
- češće infekcije ili sporiji oporavak nakon bolesti.
Naglašavamo da nijedan od ovih simptoma nije specifičan samo za nedostatak vitamina D. Umor, na primer, može biti povezan i sa nedostatkom gvožđa ili vitamina B12, poremećajima rada štitaste žlezde, hroničnim stresom, nedostatkom sna, ali i brojnim drugim zdravstvenim stanjima.
Zbog toga se samo na osnovu simptoma ne može postaviti dijagnoza niti zaključiti da je potrebna suplementacija.
Provera nivoa i suplementacija
Veća verovatnoća za nedostatak vitamina D postoji kod osoba koje:
- većinu vremena provode u zatvorenom prostoru ili retko borave na suncu,
- starije su životne dobi, kada sposobnost kože da stvara vitamin D postepeno opada,
- imaju određena oboljenja koja mogu uticati na apsorpciju ili metabolizam vitamina D.
Prisustvo jednog ili više ovih faktora ne znači da osoba sigurno ima nedostatak vitamina D, ali može biti razlog da se, u dogovoru sa lekarom, razmotri dodatna procena.
Ako postoji sumnja na nedostatak vitamina D, lekar može preporučiti analizu krvi kojom se proverava njegov nivo u organizmu. Rezultat će pokazati da li postoji nedostatak, da li je nivo odgovarajući ili je vitamin D prisutan u prevelikoj količini. Na osnovu toga, ukupnog zdravstvenog stanja i individualnih faktora rizika, lekar će proceniti da li je suplementacija potrebna i u kojoj dozi.
Ne postoji jedinstven odgovor koji važi za sve. Potreba za suplementacijom zavisi od uzrasta, zdravstvenog stanja, faktora rizika i laboratorijskih nalaza. Iako je vitamin D neophodan za normalno funkcionisanje organizma, to ne znači da će veće količine doneti veću korist. Naprotiv, dugotrajno uzimanje visokih doza bez medicinskog nadzora može dovesti do neželjenih posledica.
Zato odluku o suplementaciji treba da donosimo na osnovu individualne procene, a ne isključivo na osnovu informacija pronađenih na internetu ili preporuka sa društvenih mreža.
Zaključak
Vitamin D jeste važan za zdravlje, ali nije odgovor na svaki osećaj umora niti rešenje za svaku tegobu. Ako postoji sumnja na njegov nedostatak, najbolji prvi korak nije nasumično uzimanje suplemenata, već razgovor sa lekarom.
Napomena: Informacije u ovom članku služe isključivo u edukativne svrhe i ne predstavljaju zamenu za pregled, dijagnozu ili savet lekara. Ukoliko imate zdravstvene tegobe ili sumnjate na nedostatak vitamina D, obratite se svom lekaru ili drugom kvalifikovanom zdravstvenom radniku.
